Национални паркови

[eko-eny]

Нарочито значајнe и вредне природне целине наше земље су национални паркови. Они обезбеђују један од највиших облика заштите природе. У Србији их има пет: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар-планина.
Национални парк Фрушка Гора основан је 1960. године. Највеће његове природне вредности представљају:
- очуване листопадне шуме китњака и граба,
- очуване букове шуме и
- фрагменти очуване степске вегетације.
Национални парк се одликује и посебним културно-историјским вредностима. У њему се налази 16 православних манастира који потичу с краја XV и почетка XVI века. Ти манастири су имали непроцењив значај у очувању и развоју културе, писмености и духовности српског народа. Због тога се Фрушка гора често означавала и као Српска Света гора.

• Tweet
• 

[pitalica]

Raduje me kad se Vojvodina promoviše na taj način. Dodaj još nešto o Fruškoj Gori. Pošto je ona sama nacionalni park, ništa ne može biti suvišno, ni za nas iz Vojvodine a pogotovo za ostali deo sveta koji ni ne zna kakav biser imamo.

• Tweet
• 

[eko-eny]

Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и застићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама. Животињски свет Фрушке горе је веома богат и разноврстан.
Фауна бескичмењака (Invertebrata) је релативно слабо проучена. Највише истраживане групе бескичмењака на Фрушкој гори су: Nematoda, Cl. Trematodes, Cl. Oligochaeta, Cl. Arachnida (Acarina), Cl. Crustacea (Copepoda i Isopoda,) и Cl. Insecta (Collembola, Coleoptera, Diptera, Hymenoptera и Lepidoptera). Детаљно и комплетно обрађене фамилије су Syrphidae и Culicidae из реда Diptera.
Фауна кичмењака (Vertebrata) је такође разноврсна и, за разлику од бескичмењака, добро истражена. Рибе (Pisces) су присутне само са десетак алохтоних врста у вештачким акумулацијама, јер су потоци, иако веома бројни на Фрушкој гори, мали и нестални и у току лета често пресушују.

• Tweet
• 

[eko-eny]

Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних објеката настала у периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених манастира до данас је сачувано 15. Као културне и историјске вредности налазе се под заштитом UNESCO-а.
Ти манастири су кроз историју представљали симбол националног отпора Срба Турској империји и заштитнике великог националног блага, оличеног у сакралној уметности и архитектури, очувању духа и колективног памћења народа. Данас су активни следећи манастири: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник-Раваница.

• Tweet
• 

[eko-eny]

С обзиром на велико присуство медоносних биљака, Фрушку гору са пуним правом називају медном, односно слатком планином. Велики број извора и потока, као и велике површине под шумама и ливадама, обезбеђују квалитетну пчелињу пашу током више месеци у току године.
Липа, као најмедоноснија дрвенаста врста на Фрушкој гори, простире се на импозантних 12.000 ха. Такође, због разлика у надморској висини, липа на неким локалитетима раније цвета тако да су могуће две пчелиње паше.
Национални парк Фрушка гора сваке године даје могућност индивидуалним пчеларима да своје кошнице поставе на простору парка. То су посебно одређена и уређена места за које Национални парк обезбеђује надзор и чување.
С обзиром на ограниченост простора, потребна је резервација која се обавља до 20. маја сваке године. Коришћење простора наплаћује се минимално, и то 0,5 кг меда (или противвредност у динарима) по кошници годишње. Резервација се може обавити директно или телефоном.
Сваке године на простору Националног парка пчелари велики број пчелара, са укупно око 30.000 кошница. Такође, сваке сезоне пцелари организују интерно такмичење у дневном приносу меда по кошници. Као илустрацију овога можемо навести 1999. годину у којој је постављен највећи рекорд до сада, а то је 7,5 кг меда које је једно пчелиње друштво сакупило у току само једног дана на Фрушкој гори.

• Tweet
• 

[eko-eny]

На Фрушкој гори је регистровано 23 врсте водоземаца и гмизаваца. Од тога 12 врста су представници Cl. Amphibia сврстаних у 6 фамилија и 7 родова, а 11 врста представници Cl. Reptlia, сврстаних у 6 фамилија и 9 родова. Изузетно ретка и угрожена врста је Salamandra salamandra чији је последњи налаз стар чак 35 година. Такође изузетно ретка врста, а уједно и једина отровна змија на Фрушкој гори, је Vipera berus (шарка).
На Фрушкој гори постоји 60 врста сисара (Mammalia) из 16 фамилија и 42 рода. Већина њих су аутохтоне врсте изузев јелена лопатара и муфлона који се гаје у ловном резервату. Од укупног броја сисара на Фрушкој гори, 38 врста су застићене као природне реткости.
Птице (Aves) су на Фрушкој гори присутне са око 200 врста. Један део њих су птице селице које се на овој планини два пута годишње само кратко задржавају.
Посебно је значајно присуство већег броја врста птица грабљивица, као сто су: орао крсташ (Aquila heliaca), орао кликтавац (Aquila pomarina), патуљасти орао (Hieraetus pennatus), степски соко (Falco cherrug), мрка луња (Milvus migrans), краткопрсти кобац (Accipiter brevipes), осичар (Pernis apivorus) и др.

• Tweet
• 

[eko-eny]

До 1948. године шумама Фрушке горе газдовало се као са економским шумама.
Године 1949. због посебног значаја предела Фрушке горе у Панонској низији, Влада НР Србије основала је организацију "Народно излетиште Фрушка гора" са задатком унапређивања овог комплекса као излетишта и одмаралишта. Године 1960. Скупштина СР Србије, посебним законом, Народном излетишту даје виши ранг и ставља га под посебну заштиту проглашавањем за Национални парк.
Године 1962., Извршно веће САП Војводине одређује границе Националног парка Фрушка гора и доноси План о уређењу истог. Укупна површина Националног парка износила је 24.302 ха, а површина под утицајном зоном, у коју су били укључени сви прилази Националном парку са широм околином и насељима, износила је 45.000 ха.
Године 1977. Скупштина САП Војводине доноси нови Закон о Националном парку Фрушка гора по коме се задржава својство националног парка одређено Законом из 1960. године. Одредбама овог Закона обезбеђује се трајна заштита, односно унапређивање природних вредности и лепота Националног парка Фрушка гора.
На основу Закона од 1977. године, Извршно веће САП Војводине 1980. године доноси Одлуку о одређивању нових граница Националног парка, по којој се границе проширују на 25.393 ха.
Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима, изузетном шарму и лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију које ће вас приближити природи.

• Tweet
• 

[eko-eny]

Мало је региона где је на релативно малом простору сконцентрисано толико лепоте као што је на Фрушкој гори, почев од бројних манастира, винограда, винских подрума, језера, ловишта, па до богатих археолошких налазишта, ту на њеним јужним падинама сместио се Ердевик.
Ердевик, село са дугом традицијом гајења винове лозе и производњом вина. У Ердевику је прва лоза засађена још 276 год. п.н.е. у време цара Проба. Од тада па до данашњих дана погодна и питома клима Фрушке горе је подстицала развој винарства и навику уживања у вину, том најузвишенијем пићу достојним боговима.
Зато не чуди што су вина лепог и питомог фрушкогорја вековима спадала међу најпознатија вина Средње Европе. У Ердевику је било знатних засада винограда па је 1826. год. Гроф Ливије Одескаски подигао први већи подрум који је и дан данас у функцији. Како су се површине под виновом лозом шириле било је потребно проширивати подрумске капацитете и уводити нову опрему, тако да данас Подрум Ердевик има смештајни капацитет од 10.000.000 литара и 500 ха властитих винограда.


Подрум Ердевик

• Tweet
•