sivacki DRUM forum


...

Dobro došli! U gornjem desnom uglu, klikom na ikonicu "mesec" ili zatim "sunce" možete, prema vlastitom afinitetu, odabrati svetlu ili tamnu (dark) temu Foruma.

Van mreže jelajelena

  • Drum tim
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 2056
    • Reputacija: +22/-1
  • Kad nas zaborave prestanemo da postojimo..
poslato: Novembar 30, 2010, 05:31:00 posle podne
KROMPIR - Solanum tuberosum



Krompir je poreklom iz zapadnih delova Južne Amerike, gde se gaji od najdavnijih vremena. Dolaskom u Čile, Evropljani su zatekli gajeni krompir.

U Evropu je donesen oko 1580. godine. Posle Španije upoznala ga je Engleska oko 1585. godine.
Posle toga njegovom širenju u Evropi najviše je doprineo botaničar Kluzijus, ali je krompir još dugo posle toga bio takva retkost, novost i skupocenost da je služen sam za kraljevskim trpezama (1616., na primer, u dvoru u Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se počeo širiti i po Srednjoj Evropi kao kulturna biljka. Širenje je išlo sporo i veoma teško. Mnoge vlade slale su naučne ekspedicije da istražuju visoke Ande, odakle je krompir poreklom. Tih ekspedicija bilo je ne samo u XIX veku već i pred sam II svetski rat, kada je nekoliko evropskih vlada slalo svoje najbolje naučnike u Južnu Ameriku da ispitaju sve uslove pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postojbini. I iz toga se vidi da važnost krompira do današnjeg dana ne prestaje. To se vidi i po ogromnim površinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu.

Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani. To je svakodnevna komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od kojeg se spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi. Hemijski sastav krompira je vrlo složen. U njemu ima u proseku: 75% vode, 17-23% skroba, 2% azotnih jedinjenja, l% mineralnih soli, l% celuloze, 0,15% masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4% šećera, 2,5% pektina, jabučne, limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina. U mineralnim solima preovlađuje kalijum.

Poseban značaj u ljudskoj ishrani čini i mladi krompir.
USLOVI USPEVANJA

Krompir je veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnošću (5-20 puta). Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina. Gaji se na svim svetskim meridijanima. U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara.
Prosečni višegodišnji prinosi u Srbiji su oko 12 tona po ha.

ZEMLJIŠTE

Uprkos velikoj prilagodljivosti na različite klimatske uslove, krompir ima velike zahteve po pitanju zemljišta i zahteva duboka, ocedna i lakša zemljišta. Sa ciljem da se omogući nesmetan razvoj biljke, dobar prinos i kvalitet krtola neophodno je pre proizvodnje proveriti karakteristike zemljišta da bi se izbegli ili smanjili troškovi zaštite i obrade, a koji bi mogli da utiču na životnu sredinu (preduboka obrada zemijišta, velike količine đubriva i vode za navodnjavanje. veliki broj tretmana pesticidima i korišćenje toksičnih materija...).
Krompir zahteva plodno i struktumo zemljište. Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljišta sklona zabarivanju. Najpodesnija su zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5-6.5).

TOPLOTA

Krompir klija pri temperaturi zemljišta od 7 do 10 0 C. Optimalna temperatura zemljišta za obrazovanje krtola je 15-18 0 C, vazduha 18-22 0 C, a relativna vlažnost zemljišta oko 70% MVK. Oscilacije u sadržaju vlage u zemljištu dovode do deformacija krtola.

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju. Kvalitemo seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo" sa deklaracijom. Seme krompira treba nabavljati od pouzdanih proizvođača. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvođača i distributera koji su registrovani za ovu delatnost.
Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o semenu (Sl.Glasnik RS 45/2005). Nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanog materijala (GMO).
Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju. Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo“ sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvođača.

KARAKTERISTIKE KRTOLA

Sadni materijal ne sme imati vidljive promene od štetočina i bolesti (deformacije). Krtole za sadnju treba da teže od 50-80 grama. Preporučuje se korišćenje malih krtola veličine 28-35 i 35-45 mm. Optimalna veličina krtole je 40-55 mm, jer se formira optimalan broj glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika po m2). Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju lošiju pokrovnost zemljišta, daju niži prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

Različita dužina vegetacije sorti krompira omogućuje postojanje različitih tehnika uzgajanja. Zbog toga se proizvodnja krompira može podeliti na prizvodnju: ranog krmpira (proleće-leto), poznati kao mladi krompir i merkantilnog krompira (leto-jesen), kada se krtole vade u fazi pune fiziološke zrelosti.

Plodored
Najbolji predusevi za krompir su:
detelina, lucerka, travnodetelinske smeše, prirodne livade, soja, stma žita. i dr. Krompir je pogodan predusev za većinu useva. Ne gajiti ga u monokulturi dužoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan). U monokulturi se mogu javi brojni prblemi zbog nematoda, rizoktonije i crne noge.

Obrada zemljišta
Orati ujesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog đubriva. Predsetvenu pripremu zemijišita obaviti 7-10 dana pre sadnje.

Gustina sadnje (sklop)
Gustina biljaka utiče na veličinu i kvalitet krtola. Pregust sklop može imati negativno dejstvo na zdravstveno stanje useva. Broj biljaka zavisi od dužine vegetacije.
Razmak biljaka u redu zavisi od više parametara:
- Od veličine krtola (veće krtole veći razmak);
- Od mehanizovanosti procesa proizvodnje( sadnja i vađenje)
- Od raspoložive mehanizacije;
- Od dužine vegetacje;
Uopšteno, razmak izmedu redova treba biti od 50-60 cm (za ručnu sadnju), do 70--80 cm (mašinska sadnja).
Udaljenost krtola u redu 20-30 cm.

Sadnja krompira
Krtole se sade na dubinu od 5-6 cm. Dublja sadnja se preporučuje za prolećnoletnju proizvodnju kako bi se sačuvala vlaga i krtole zašlitile od visokih temperatura. Sadnju započeti pri temperaturi zemljišta iznad 70C. Kašnjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. Na lakim zemljišima se sadi dublje, a na teškim pliće.

Naklijavanje krompira
Negativan efekat suše moguće je smanjiti sadnjom naklijalog krompira. Naklijavanje otpočinje mesec dana pre sadnje u tamnoj i vlažnoj prostoriji i najčešće se obavlja u drvenim gajbicama ( holandezima).

U prvoj i drugoj nedelji naklijavanja temperatura vazduha treba da je 15-18 0 C, u trećoj 15 0 C a u poslednjoj (četvrtoj) nedelji 10-12 0 C. Osvetljnost prostorija povetavati od momenta pojave klica. Zato se koristi prirodna ili veštačka svetlost. Obavezno je povremno provetravanje prostorija.
Upotreba sečenog krompira za sadnju.
Sečenje krompira je rizično, jer pogoduje širenju mnogih bolesti pre i posle sadnje. Sečen krompir pretrpi tkz. “pozitivan stres", odnosno počne ranije da klija, ranije stvara krtole i ima kraći vegetacioni period, što je od velikog značaja naročito u proizvodnji mladog krompira.
Krtole treba seći po uzdužnom prečniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvučen slojem plute ("zarastao"), a nož dezinfikovati u alkoholu, posle svakog sečenja.
Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 0 C i vlažnosti vazduha 70-85%


sivacki DRUM forum

KROMPIR
« poslato: Novembar 30, 2010, 05:31:00 posle podne »