sivacki DRUM forum


...

Dobro došli! U gornjem desnom uglu, klikom na ikonicu "mesec" ili zatim "sunce" možete, prema vlastitom afinitetu, odabrati svetlu ili tamnu (dark) temu Foruma.

Van mreže jelajelena

  • Drum tim
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 2056
    • Reputacija: +22/-1
  • Kad nas zaborave prestanemo da postojimo..
poslato: Novembar 30, 2010, 06:08:42 posle podne


Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju – Grci i Rimljani. Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću pripada jedno od privih mesta. Preko 90% površina zauzima kupus glavičar. Gaji se svuda - u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, sve do 2000 metara.

Kupusnjače (B. Olerasae) potiču iz oblasti Mediterana od divljeg kupusa Brassica silvestris. Divlji kupus ne stvara glavicu – sličan je raštanu ili stočnom kupusu.

Kako se gaji?

Zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne, kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus je najčešće postrni usev – posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potrošnju.

Međutim, veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa - dolini Neretve, Makedoniji, onda u ravnicama – Pomoravlju, Vojvodini, naravno uz male vremenske razlike zbog klimatskih specifičnosti.

Rana proizvodnja kupusa

U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa počinje od polovine pa do kraja februara (u toplim lejama), rasadivanje se obavlja početkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula. Na polju ili plasteniku.

Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku, 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od oko 16 0 C. Rasad kupusa se ne pikira, te seme treba posejati u redove od oko 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba oko 500 gr semena. U jednomm gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni leje treba 2 – 2.5 grama semena. Seme, u određenim uslovima, zadržava klijavost 5 – 7 godina.

Kupus brzo nice i raste . Rasaduje se kad biljcice dobiju 5-6 listova. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljcica, tako da za hektar treba oko 80 m leja.

LAKŠA ZEMLJIŠTA POGODUJU RANIM SORTAMA, DOK TEŽA, ZBIJENIJA, KOJA DUŽE DRŽE VLAGU, ODGOVARAJU KASNIM SORTAMA KUPUSA. SLABO KISELA ZEMLJIŠTA, pH 5,5-6,5, NAJBOLJA SU ZA VEĆINU SORATA I HIBRIDA KUPUSA.

IMA SKROMNE TEMPERATURNE ZAHTEVE, PODNOSI KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO -10 0 C (SORTNA KARAKTERISTIKA), RANE SORTE SU NEŠTO OSETLJIVIJE I IZMRZAVAJU NA OKO -3 0 C, SEME KLIJA NA 4 0 C, TEMPERATURE IZNAD 25 0 C NEGATIVNO UTIČU NA RAST I RAZVIĆE.

Rasađivanje

Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno. Rani kupus ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti zemljišta i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji od 30 do 40 hiljada biljaka.

Po čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenom temenim pupoljkom (bokvicom), slabe, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje nego što je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom.

Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.

Zašto rani kupus cveta pre donošenja glavica?

Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez ozbira što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.

Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih, za period od 30 – 60 dana, zavisno od sorte. Znači, ako je rasad star 30-40 dana, i ako je u leji bilo takvih uslova (temperatura nižih od 5 stepeni), i ako je na polju, u aprilu, bude dovoljno hladnih dana, jarovizacija se često obavi, pa se dešava da i 50 posto biljka procveta. Ovo je naročito karakteristično za srednje rane i kasne sorte, ako se gaje kao rani usev, a i za rane, ako su proleća hladna. Kupus držan na temperaturama iznad 16 stepeni neće procvetati ni posle dve godine.

Agrotehnika ranog kupusa

Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat korenov sistem, te traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, te ga treba dobro đubriti.

U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.

Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg suve materije kupus troši oko 600 litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.

Pre rasađivanja može se upotrebiti herbicid treflan (2 1it. po hektaru). Isti herbicid se može koristiti i za suzbijanje korova u lejama gde će se proizvoditi rasad kupusa (pre setve). Ovo važi za sve kupusnjače.

Rane sorte

Za ranu proizvodnju kupusa neophodno je nabaviti seme ranih sorti. Seje se rasađuje i bere u više rokova, tako da se berba proteže tokom čitavog leta. Sve rane sorte imaju jako izražen centralni nerv i grubu strukturu, ali su slatke i ukusne. Berba se mora obavljati redovno, čim glavice očvrsnu, jer u protivnom pucaju i gube kvalitet.

PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA

Topla leja
Za ranu proizvodnju Setva se obavlja sredinom februara, Količina semena je 3-5g/m leje, Na 1m leje može se odgajiti oko 500 biljaka, Za zagrevanje leje koristi se najčešće stajnjak.
Hladna leja
Za jesenju i zimsku potrošnju Setva se obavlja u maju i junu mesecu, Formiraju se leje širine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu na kom ranije nisu gajene kupusnjače, Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m22 (pikiran rasad)
Proizvodnja kasnog kupusa

Smatra se da se na ovaj način proizvodi oko 90% ukupne proizvodnje kupusa.
Zavisno od klime – negde je to osnovni, a uglavnom postrni usev. U uslovima hladne klime planinskim područjima, setva semena se obavlja u hladnim lejama tokom maja, a rasađuje se u junu.
Najveći deo proizvodnje odvija se ipak u ravnicama i rečnim dolinama u okolini gradova.
Setva se obavlja sredinom juna a rasađivanje – kao postrni usev, najčešće posle ranog povrća i žitarica.
Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke (grašak), jer ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.

Proizvodnja rasada

Rasad kasnog kupusa se proizvodi u hladnim lejama. One se podižu na osunčanom, plodnom, nezakorovljenom msetu na kome dugo godina nije gajen kupus. Ovo je važno zbog toga što je takvo zemljište ''zdravo'' , nezaraženo mikroorganizmima i štetočinama koje parazitiraju kupus.
Najveća opasnost rasadu kupusa preti od plamenjače koju naziva gljivica Peronospora brassicae.
Isto tako pravu napast u proizvodnji rasada kupusa tokom leta predstavljaju buvači (Phullottreta sp) koji mogu masovno da napadnu lišće i naprave pustoš.
Zbog toga je neophodno obavljati redovna tretiranja rasada kupusa sredstvima protiv plamenjače i buvač, mešati fungicide kao što su antirakol i slični sa fosfamidom npr. i tako obavljati kompleksnu zaštitu.
Sa tretiranjem treba početi preventivno - pre nego što se bolest i štetočine jave, kako bi se zaustavili u prvom napadu.
Plemenjača se obično javlja s donje strane lišća, te se preporučuje prskanje naličja. Kao kod luka, i ovde sredstvima treba dodati sandovit ili koji drugi preparat, da bi se rastvor ili suspenzija bolje lepili za list kupusa koji je usled voštane prevlake teško pokvasiti. Sve ostalo je isto kao i kod rasada ranog kupusa (starost, kvalitet, rasadivanje itd ).

Nega kasnog kupusa

Kasni kupus se rasađuje tokom jula kada su temperature veoma visoke, te je neophodno zemljište dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne kiše.
Pošto se radi o rasađivanju relativno krupnih biljaka, površinski sloj mora da bude tako usitnjen kao za setvu semena, a često je to veoma teško ili nemoguće postići. U narodu postoji verovanje:"što krupnije grudve pri rasađivanju, to krupnije glavice pri berbi".

Međutim, to zavisi od drugih uslova – sorte, kvaliteta rasada, plodnosti zemljišta, toplote i osvetljenja, navodnjavanja.
U našim uslovima neophodno je navodnjavanje.
Ono treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljne koliće se veoma niski, nekavalitetni prinosi.
Zbog čestih navodnjavanja dolazi i do ispiranja azota iz površinskog u dublje slojeve, pa je, s obzirom na plitki korenov sistem kupusa, neophodno obaviti i jedno do dva prihranjivanja azotnim mineranlim đubrivima, sa 200 kg/ha KAN –a ili 100 kg ureje.

Isto tako, usled čestih navodnjavanja i visokih letnjih temperatura, javlja se i pokorica pa se i okopavanje nameće kao neophodna mera. Redosled radova izgleda ovako: prihranjivanje, navodnjavanje i okopavanje.
Pored ovih, često je neophodno primeniti i mere zaštite kupusa od štetočina kupusara, lisnih vaši i bolesti plamenjače, pepelnice, alternarie i sličnih. Pogrešno je verovanje da kupus ''zavija'' glavicu i da se ne sme prskati, jer če se preparati zaviti i naći unutra.
Glavica raste iznutra. Spoljni listovi ostaju uvek spoljni. Ona je u stvari veliki pupoljak. U pazuhu listova, spoljnih i onih koji čine glavicu, nalaze se sitni pupoljci iz kojih u drugoj godini života ili posle jarovizacije, rastu bočne grane sa cvetovima.


sivacki DRUM forum

Kupus
« poslato: Novembar 30, 2010, 06:08:42 posle podne »