sivacki DRUM forum


"Bauci ipak postoje"

Van mreže Braca

  • Administrator
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 4564
    • Reputacija: +59/-10
    • web dizajn
poslato: Novembar 28, 2008, 08:14:53 pre podne
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Grupa  "Korak" iz Sivca je uz podršku Doma kulture Sivac,Osnovne škole "20 Oktobar",Predškolske ustanove "Bambi",Narodne biblioteke,Mesna zajednice Sivac i Skupštine Opstine Kula,u mesnoj biblioteci organizovala radionicu na tu temu.

                          

                          

Ovaj događaj je prvi korak u realizaciji projekta pod nazivom "Bauci ipak postoje" ,koji će pored organizovanja sličnih radionica sadržati i ulične performanse i animacije i istoimenu pozorišnu predstavu.


                           

 
Koncept ove radionice je zamišljen tako da prisutni kroz likovnu,literarnu i muzičku prizmu iskažu svoje stavove o nasilju nad ženama,pa smo tako te večeri mogli da čujemo literarne radove,kratku dramsku formu kao i muzički i likovni osvrt na zadatu temu.

                         
                            


                           

                           
                           


                           


                         


                         
                             
                                    Biljana Bajčetić - Autor projekta "Bauci ipak postoje"


« Poslednja izmena: Novembar 28, 2008, 11:56:00 pre podne by Braca »


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #1 poslato: Decembar 10, 2008, 09:19:45 posle podne
Posle objavljivanja vesti na DRUM-u, očekivala sam (podrazumevala) da će se oglasiti neko od organizatora, pa da se vest pretvori u diskusiju, da se tema proširi, jer gde šeć bolje reklame od ''razmene mišljenja''. Očekivala sam da će i onaj ''deo sveta'', koji nije imao mogućnost da radionici prisustvuje, dobiti šira obaveštenja, objašnjenja, uputstva, saznati dalje planove, itd. Pouzdano znam da se u Sivcu ništa ne može omasoviti u jedno-dva ''koraka'', kao što znam da ni jedan jedini ''korak'' nije uzaludan. Takodje, znam da ima isto toliko onih koji o ovom projektu nisu bili obavešteni, kao što ima i onih koji su obaveštenje prevideli, baš iz tih razloga iz kojih je radionica i postavljena. Kako god! Radionica zaslužuje desetku ali radionica je prošla... Osvrnite se na gore postavljene slike, na tekst, (naročito na pretposlednji odgovor u poslednjem redu, na panou), na uzroke i posledice, jer od malena nas uče da je ''porodica osnovna ćelija društva'' a i vi ste, na bilo koji način, deo te velike porodice. Za mene je ovo bilo pitanje savesti, a za vas?


Van mreže sloxxx

  • Drum tim
  • Punopravni član
  • *****
    • Poruke: 105
    • Reputacija: +5/-0
  • less is more
Odgovor #2 poslato: Decembar 11, 2008, 12:30:57 pre podne
Bila je to samo jedna u nizu radionica, prva i utisci se sabiraju, sprema se materijal, planiraju se nove akcije... iskreno, sam se i ja nadao novim diskusijama, ali vrata su odshkrinuta... pa videcemo kako ce to dalje ici, iskreno jako puno ima logistichkog posla, tako da je trenutno medijski deo u "zapecku"... sva pitanja su dobro doshla i naravno svaka diskusija...
Let's see... You think. You wink. You do a double blink. You close your eyes... and jump! www.myspace.com/akasloxxx


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #3 poslato: Decembar 13, 2008, 12:01:10 pre podne
OK, ali bar neka uputstva teba dati narodu. Recimo, koja je najbliža sigurna kuća, šta se može za nju učiniti, kome prijaviti bilo koji vid zlostavljanja, postoji li osoba za kontakt, pristup žrtvama...


Van mreže sloxxx

  • Drum tim
  • Punopravni član
  • *****
    • Poruke: 105
    • Reputacija: +5/-0
  • less is more
Odgovor #4 poslato: Decembar 13, 2008, 12:55:06 pre podne
Upravo su to jedne od teme narednih predavanja i radionica... animacija je tek pokrenuta... a lepo shto ste ovde zapocheli bar neku diskusiju...
Let's see... You think. You wink. You do a double blink. You close your eyes... and jump! www.myspace.com/akasloxxx


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #5 poslato: Decembar 14, 2008, 10:33:44 posle podne
Imam priču koja se dobro kotirala na nekoj temi ''kako to počinje'' ili sl. Obećana knjiga nije objavljena, navodno još nisu obezbedili sredstva. Šta mislite ima li smisla da je ovde pišem?
 :tomato2: MALO sam MALODUŠNA.


Van mreže Braca

  • Administrator
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 4564
    • Reputacija: +59/-10
    • web dizajn
Odgovor #6 poslato: Decembar 14, 2008, 10:51:43 posle podne
Raspali !  :good:

Ako je imaš otkucanu,samo "copy-paste"


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #7 poslato: Decembar 14, 2008, 11:07:17 posle podne
"U poslednje vreme sve se više govori o nasilju ali smo svi nekako zaboravili da kažemo da se nasilje zaista dešava oko nas, i sve je bliže nama. Postala je „popularna” tema u medijima a zanemarena je činjenica da je nasilje prisutno u svim oblicima i svim društvenim slojevima. Obično se vezuje za nisko obrazovane ljude i siromašne slojeve. Međutim, podaci nam upravo ukazuju da se nasilje u porodici dešava u svim slojevima društva, i bogatim i siromašnim, bez obzira na nacionalnu, etničku, versku, obrazovnu ili neku drugu pripadnost. To nam govori da je nasilje sveprisutno i vrlo često može biti prikriveno.
Po statističkim podacima vidimo da svaka druga žena u Republici Srbiji trpi psihičko zlostavljanje a da svaka treća, nažalost, trpi fizičko zlostavljanje. Šta reći nego: „dobrodošli na Balkan”! Čini mi se da se u ovom vremenu tranzicije, u kom se Srbija sada nalazi, „balkanizam” još uvek prilično zadržao i da će proći još puno vremena da se on iskoreni, ukoliko je to uopšte i moguće. Često se čuje među pripadnicima muškog pola da su žene te koje su usmerene na vođenje domaćinstva i da je njihovo mesto u kući, prvenstveno vodeći brigu o deci, ali pri tom nemaju mesta u odlukama koje se tiču zajedničkog života supružnika. On donosi sve važne odluke, podsećajući te da si ti žensko i treba da radiš to što ti on kaže. Nažalost još uvek nije zaživelo, ali bi trebalo da postoji zajedničko dogovaranje i podela poslova, zajedničko donošenje porodičnih odluka, deljenje odgovornosti. Ne želim da zvučim feministički, niti da nekoga uvredim, ali žena još uvek nema potpunu slobodu izražavanja i stoga vrlo često ostaje u lancu nasilja, jer nema snage da se izbori sa nasilnikom. Nasilnik koji može biti njen muž, ili neko od bliskih članova porodice, vešto se koristi ponižavajućim rečima: „...ti si niko i ništa, nemaš gde bez mene, pogledaj se kakva si...”, čime još više narušava već poljuljanu sliku žrtve nasilja o sebi. Jedan od oblika nasilja je izolacija, kada nasilnik kontroliše kretanje žrtve, preturajući po stvarima, prisluškujući telefonske razgovore, često vršeći pritisak da žena treba da bira između njega i porodice, koristeći ljubomoru da opravda svoje postupke. Nasuprot izolaciji stoji poštovanje i ono je prisutno kada oboje tragaju za rešenjima, kada se otvoreno razgovara o problemima, gde obe strane slušaju jedno drugo, pri tom spremni na kompromisno rešavanje problema bez sukoba i spremnost da se prihvate promene. Tada znamo da imamo poverenje i pouzdanost u partnera.
Sledeća vrsta nasilja takođe veoma prisutna koja je često vešto prikrivena, jeste psihološko i emocionalno zlostavljanje kada partner ignoriše, ponižava, omalovažava, kada nagoni na osećaj krivice za sve i manipuliše pokazivanjem emocija. Nasuprot tome jeste mogućnost da jedno drugome kažete šta osećate bez osuđivanja i vrednovanja, sa punim razumevanjem i podrškom, poštovanjem potreba i interesa obe strane. Često su u lanac nasilja uključena i deca, pri čemu se deca koriste kao sredstvo za prenošenje poruka, gde nasilnik zna upravo pred decom da vrši pritisak, omalovažava i vređa žrtvu nasilja. Još gore je kada preti da će oduzeti decu. Ono o čemu se vrlo malo zna i govori i smatra nenasiljem ali to ipak jeste, je ekonomsko zlostavljanje kada partner sprečava da se nađe posao ili zadrži, kada ne daje dovoljno novca za svakodnevne potrebe ili uslovljava za davanje novca, kada primorava da se moli za novac, kada ne dozvoljava uvid u porodičnu zaradu. Mora postojati otvoren razgovor o finansijskim pitanjima, zajedničko donošenje odluka o novcu, poštovanje ekonomske samostalnosti, jednom rečju ekonomsko partnerstvo. Trebalo bi da smo u svemu partneri a ne protivnici ili neprijatelji.
Gde pronaći snagu u takvim situacijama? Svako od nas bi sada očekivao da čuje neku čudesnu formulu koja će rešiti sve probleme, ali ja ću izreći samo jednu, vrlo jednostavnu istinu. Ljubav nije nasilje, ljubav nije ljubomorno ponašanje partnera prema Vama, niti manipulisanje nad Vašim životom. Vi niste ničija svojina i Vaš život je samo Vaš.
Ljubav nije ponižavanje i vređanje koje možda trpite i definitivno nije fizičko nasilje, bez obzira što se nasilnik vrlo često nakon takvih konflikata propraćenim nasiljem izvinjava i obasipa Vas obećanjima kako se tako nešto nikada više neće ponoviti i da Vas on u stvari beskrajno voli.
Znajte da je snaga unutar Vas samih.
Pronađite je i prekinite taj lanac nasilja. Zaslužujete život bez suza i modrica, bez neprospavanih noći i udaraca. Zaslužujete da Vas neko zaista voli i pruži Vam ljubav onakvu kakva ona zaista jeste, divna i beskrajna."


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #8 poslato: Decembar 16, 2008, 11:00:56 posle podne
Drago mi je što se još neko uključio u diskusiju. Mislim samo da nije u pitanju Balkan, naprotiv, ovo je svetska bolest, čak i teža od nekih poznatih bolesti jer, najteže se leči baš zbog toga što se prikriva.


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #9 poslato: Decembar 16, 2008, 11:05:43 posle podne
                                                        Pokušaj drugi

   Napuklo drvo širokog praga, davno izribane boje, bilo je prijatno toplo na popodnevnom suncu. Toplo, skoro kao Nenadov kestenjasti pogled upitno utonuo u njene tužne oči. Toplo, skoro kao bočica mleka u ruci ili skoro kao Nevenina mirisna koža pripijena uz njen vrat ili obraz. Toplo, skoro kao suze što nije prolila ni pre jednog, ni pre dva sata, niti će ih proliti dok je bilo ko posmatra.
      Dala je glavom znak Nenadu da sedne na prag, uz nju, a Nevenu polegla u krilo nudeći joj bočicu. Sunce, oslonjeno o krošnju stare kruške ispred njih, grejalo joj je ispružene noge pa Dušica, polako mrdajući prstima, izvuče stopala iz papuča. Nenad učini isto, pogledaše se i osmehnuše. ''Prošlo'' pomislila je sa olakšanjem. U nastaloj tišini letnjeg popodneva Dušica pospano nasloni glavu na dovratak. Nestrpljiva vizija sreće smesta joj se poče uvlačiti pod trepavice: tanka grana breze, miris đurđevka, na kućici crven crrep, na pragu dremljivi stari pas, uokolo zvoni smeh, bezbrižni dečji smeh... Otvorila je oči. U daljini, seoska crkva zvonila je Večernje. Spremna da se pokrene Dušica pogleda u sadržaj bočice a ostade tako, zagledana u sopstvenu ruku. Uska šaka, tankih prstiju, tamna, gruba koža, ispucali, do jagodica sečeni nokti. Burmu odavno nije nosila. Spadala joj sa prsta, pa nije htela da rizikuje... Opet pogleda u Nenada i dok je žurno nazuvala papuče dobro je znala da mu nije promakao njen stid zbog spoznaje ružnog otiska nastalog od prljavštine s ruba papuče i tvrdih, ispucalih peta kojih je postala svesna. On je ustao prvi, bez reči joj uzeo iz naručja pospanu devojčicu i krenuo prema velikim vratima ove tuđe kuće. Vrata, na čijem su pragu do malo čas sedeli, vodila su u letnju kuhinju, gde mu je spavao otac. Dušica posedi još par sekundi pa se i sama podiže i nevoljno uđe unutra. Sa desne strane, na otomanu, spavao je Nikola. Njen muž. Sa leve je, iznad metalnog, belo ofarbanog umivaonika, visilo veliko ogledalo. Okrenula se Nikoli. Ležao je na leđima, raširenih ruku, glave zabačene unazad, znojav, raščupan, raspasan... Dušica bolno zatvori oči ali ista slika osta joj u svesti, s tim što su se nad njom, kao stvarni, nadneli oblaci mutnog taloga vina i zadah duvana. ''Sama sam kriva'' stiskala je suze trepavicama i kapcima. Zahvati vodu iz lavora i nekoliko puta pljusnu po licu pa se, dižući glavu, susrete sa sobom u ogledalu. Kosa joj je neuredno ispadala iz plastične šnale pričvršćene na temenu. Krupne oči na mršavom licu zurile su u beznađe.
      - Sama si kriva.
   Okrenula se prema vratima usput nameštajući osmeh kojim bi obeshrabrila gorčinu u glasu starijeg sina. Sunce, sišlo sa krošnje stare kruške, ispunilo je blještavom svetlošću otvorena vrata, nju zaslepelo a od Predraga, mršavog desetogodišnjaka, napravilo priviđenje.
   - Da nisi progovorio mislila bih da je IT-i, - rekla je veselo, povlačeći se u senku.
   - Ti sve vidiš pogrešno. Od mene vanzemaljca, od njega čoveka, - mirno odgovori dečak.
   (''Šta znaju deca? Ništa.'' odmahivala je rukom komšinica, majka Predragovog vršnjaka. Opet se toga setila. Tada nije odgovorila, pomislila je ''Moji znaju sve...'')
   Peđa joj pruži đačku torbu i sa kredenca dohvati kanticu za mleko.
   - Idem ja. Nenad gore plače... A tebi je oko poplavilo...
   Izašla je za njim. Sunce je na zalasku grlilo stablo stare kruške. Pod težinom stvarnosti, Dušica se ponovo spusti na toplo drvo praga.
      (Haljina je žuta kao sunce, svilena, tankih bretela. Gola leđa pokrila je dugom kosom a onda, uvežbanim pokretima, prebacivala kosu preko jednog, pa preko drugog ramena - i leđa opet gola. Malo šminke, malo parfema, visoke potpetice do ponoći - tako su se devojke dogovorile - posle će se sve izuti. U sveopšte ludilo maturske zabave jednu od njih je dovezao stariji brat... Licem joj se razli osmeh i sad, a kako je tek bilo... ''Sama si kriva'' povrati se misao. Osmeh se ugasi. 
   On je već bio student, dobar student, naravno da će joj pomoći. U nekoj bašti, blizu fakulteta, popio je malo više, smejali su se kao ludi... Nije se on opijao. Bože moj, zar nisu svi pili? Nisu. Sada zna da nisu - tada nije ni razmišljala. Mogla je da se seti novogodišnje žurke: plesali su, ustvari su samo stajali u talasima muzike. Šaputao je, nežno joj usnama dodirivao kosu, uho, obraz... Šaputao joj je na usne. Od votke se čoveku oduzmu noge, a ko zna šta su sve sipali, drugo je bilo u redu...
   Izlazili su često, u društvu se uvek popije. Prvi put se uplašila kad se u disku umalo nije potukao sa nekim nepoznatim momkom što je naleteo na nju, slučajno. Sutra, na pesku, klečao je grleći je oko struka ''Oprosti. Malo sam ljubomoran. Šta je to strašno? Toliko te volim!''. Volela je i ona njega. Beskrajno. Ni na pamet joj nije palo da se zapita koliko je pio prethodne večeri.
   Jedino je mamin glas bio glas razuma. ''Ne, ne i ne!'' On je diplomirao, odmah će u armiju, ona je trudna, venčaće se. Sve je tako jednostavno. Kada se Predrag rodio Nikola je došao na odsustvo. ''Dva dana i tri noći nije se treznio'' - prenosila joj je svekrva, obilazeći je u porodilištu. Kao da je to doprinos njenim porođajnim mukama. Radost svako izražava na svoj način. Previdela je neke brižne očeve koji su vasceli dan šetali oko porodilišta - trezni. Nikola se vratio u kasarnu, ona i beba njegovim roditeljima.
   Svekrva ju je volela, ne može grešiti, pomagala joj, čak previše.
   - I šta sad? - pitala je njena mama.
   - Čim Peđa malo poraste nastaviću studije.
   Nikola je odslužio armiju i odmah dobio posao. I to su slavili tri dana. Bila je ponosna, u selu se zna ko je ko.
   - A ti? - opet je pitala njena majka.
   Istina, ona je više bila uz dete, još je dojila, ali kad god bi se vratio kući Nikola ju je mazio, ugađao joj, kupovao poklone, igrao se sa detetom. Otkrila je da je trudna. Nije mogla da poveruje. Nikola je bio presrećan. Svi (osim njene mame) su zaključili isto: to ti je najbolje, jedno za drugim, ni ne osetiš, a deca odrastu. Ali ona je želela da oseti! I decu, i brigu, i obaveze. Peđa je već bio razmažen, uvek svekrvi na rukama.
   Ovu staru kuću pronašla je ona, šetajući sa Predragom, lagano, teškim korako u poodmakloj trudnoći. Sledilo je useljenje, pa Nenadovo rođenje. Koliko su slavili ni sama nije znala. Srećna je uspomena zaboli više od tužne. Seti se Nikole, kako se smeje, kako peva, kako je ljubi. Jednom je rukom uvek grlio nju, u drugoj ruci uvek čaša. ''Je li ljubav zaista slepa?'' koga da pita.
   Rasli su dečaci a Nikola se sa njima sve manje igrao. Od šaljivih bi iskri planula svađa, od bojažljivih primedbi opasna galama. Nastupilo bi zatišje, kratko, sumorno. Dolazio je sve kasnije, spavao sve duže. Proredili su se poljupci, šetnje, prijatelji... Proredile su se i svađe. Prvi je šamar Dušica pamtila, ostali su došli sami po sebi, kao što dođe proleće ili padne noć, kao što teče reka... Navikne čovek na kucanje sata pa ni ne primećuje da prolazi vreme. U zamku samooptuživanja upala je lako. Počela je stvarati privid sreće, pa mu ustupila pravo na ucenu. U toj se iluziji rodila Nevena. Nežni, mirisni putnik kroz vreme ljubavi, nevešti pokušaj ulaska u lepšu budućnost...)
   - Treba uzvariti mleko - nežnost u Predragovom glasu miluje joj obraz. Njegova je briga podiže na noge, njegova ljubav upravlja njenom rukom pruženom prema kantici sa mlekom. Diže glavu da se kroz krošnju kruške sretne sa suncem, vidi - zakasnila je, ponovo. Pusti kanticu, ona zvekne o suvu zemlju, mleko poteče i za čas od njega ostane samo vlažna mrlja. U Predragovim očima susreće nesigurnost i strah.
   - Nisi ti kriva - kaže čvrsto, a Dušica zna da tako hvata vreme u kom donosi odluku na koji će je način opravdati.
   - Nisam. Nisam kriva. Nisam samo ja kriva. A i da jesam? Ljutiš li se ti?
   Dan je još daleko od noći. Iza nje, dovoljno godina za kajanje, ali ispred nje ih ima više. Na sred dvorišta naslagane kutije i torbe. Jedan bicikl naslonjen na stablo kruške, drugome pumpaju gume. Nevena miruje u stalku, zadovoljna nastalom pometnjom. Njena kolica poslužiće umesto kofera.
   - Da sačekamo da se smrači? - neodlučno će Nenad.
   - Da ne sačekamo - kaže Dušica. Namešta torbe na bicikl. Malo je reči izgovorila, nije ni bilo potrebno više. Na jednu ruku podiže Nevenu, drugom hvata kolica. Oba dečaka čvrsto drže ručke natovarenih bicikala. ''Ja sam im majka'' misli sa radošću.
   - Kod bake idemo kroz centar - kaže bez kolebanja. - Nema tajni, nema stida... i nema povratka u ovu kuću. Pomoći ćemo tati da se izleči, a kad se izleči sagradićemo novu kuću.
   - Onu iz tvojih snova - kaže Nenad.
   Ne zastajući Dušica klimne glavom, smeši se dečacima i ljubi Neveninu ručicu. U glavi joj košnica radosti, optimizma... Ne čuje Predraga kako izgovara upola glasa:
   - Ti sve vidiš pogrešno...


sivacki DRUM forum

Odg: "Bauci ipak postoje"
« Odgovor #9 poslato: Decembar 16, 2008, 11:05:43 posle podne »