sivacki DRUM forum


"Bauci ipak postoje"

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #10 poslato: Decembar 17, 2008, 09:27:59 posle podne
 " Srbija je dobila novi Porodični zakon koji unosi brojne novine u definisanje položaja i prava deteta i prvi put u Srbiji nasilje u porodici definiše kao društveni, a ne samo kao lični problem. Porodičnim zakonom predviđeno je izdavanje naloga za iseljenje iz kuće ili stana nasilnika, bez obzira na vlasničko pravo, kao i mogućnost da se nasilniku zabrani na rok od godinu dana da se približi svojoj žrtvi do određene udaljenosti ili u istoj prostoriji. Novi zakon zamenio je Zakon o braku donet pre 25 godina.

Ovim zakonom detetu se uvažavaju prava na slobodno izražavanje ličnosti, pravo da se lično ili preko posrednika obrati sudu, a sa 15 godina pruža mu se pravo da odluči kod kog roditelja želi da živi, koju školu da pohađa, dok mu se sa 16 godina uvažava poslovna sposobnost. Porodični zakon predviđa i uvođenje institucije bračnog ugovora, kojim bi se imovinski odnosi supružnika mogli uređivati i mimo postojećih propisa iz te oblasti, a vanbračna zajednica se ne oročava vremenski, već namerom da postoji.   
nasilje nad zenama 


Prema podacima nevladine organizacije Incest trauma centra, nasilje u porodici (emocionalno, fizičko i nasilje prouzrokovano egzistencijalnom ugroženošću) među bračnim partnerima javlja se u 46,8 odsto situacija, dok je u 42,4 odsto reč o seksualnom nasilju. Istraživanja su pokazala da nasilje u porodici najduže trpe udate žene s obzirom na to da prosečni period od početka nasilja i prijavljivanja iznosi 12 godina i dva meseca, a u pogledu učestalosti nasilja najveći broj prijavljenih slučajeva govori da 26,2 odsto žena neku vrstu torture trpi bar jednom nedeljeno, dok je čak 24,6 odsto njih svakodnevno izloženo nasilnom ponašanju.

Veoma je mala razlika u procentima među žrtvama koje su slučaj nasilja prijavile policiji - njih 51 odsto i 49 odsto onih koje to nisu uradile jer se plaše osude okoline, sramota ih je, plaše se kako će to uticati na decu, ali ih je i strah od nasilnikovih pretnji osvetom.

Prema istraživanju Autonomnog zenskog centra, 78 odsto žena u Srbiji, žrtava nasilja, ne obraća se nikome za pomoć. Svaka četvrta žena u Srbiji doživela je fizičko nasilje od strane muškog člana porodice. U gotovo 50 odsto slučajeva nasilje izvrši njen partner, a u 16 odsto slučajeva akter je bivši partner. U Srbiji se nikada ne sazna za gotovo 78 odsto slučajeva nasilja nad ženama. "

"Možemo pronaći olakšanje i poboljšanje samo ako govorimo i razmjenjujemo mišljenje s drugima. Izolacija pogoršava stanje."
(poslovica iz Nigerije)



Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #11 poslato: Decembar 18, 2008, 03:04:16 posle podne
"  Jedan broj žena  u našem društvu uspeva da napusti krug nasilja, ali mnoge žene i dalje ostaju sa svojim nasilnim partnerima dugi niz godina. Mnoge žene se više puta vraćaju u nasilne veze iz kojih su prvobitno otišle. Razlozi zbog kojih ih žene ne napuštaju su – složene.

„On ne može da živi bez mene“, govore mnoge žene. „Deci je potreban otac“, „On će me ubiti ako odem“, zatim „Biće bolje, ovo je samo prolazna faza“, „Niko mi neće verovati šta sve preživljavam“, „Moji roditelji se protive da se razvedem“, „Neću moći sama“, „Gde ću, kada nemam novac, niti posao…“.

Jedan broj žena, na žalost, počini ubistvo svojih nasilnih partnera, kao krajnji način da prekinu dugogodišnju izloženost nasilju, a ono je uvek čitav splet različitih oblika kontrole, ograničavanja, napada (često i dece), sveukupnog iscrpljivanja i trošenja njenog psihološkog bića. Društvo koje tako malo čini da podrži zlostavljane žene da izadju iz kruga nasilja na taj način čini nepravdu prema njima, stavljajući ih u položaj da se na krajnji način same obračunaju sa svojim dugogodišnjim zlostavljačima, a da potom služe – dugogodišnje zatvorske kazne.

U Srbiji je porodično nasilje KRIVIČNO DELO. Da bismo razumele/razumeli položaj u kome se nalaze zlostavljane žene u našem društvu i na odgovarajući način ih podržali, umesto da se ljutimo na njih ili ih ignorišemo, smatramo da je istinski važno da razmotrimo čitav niz različitih razloga zbog koga žene ostaju sa svojim nasilnim partnerima. Porodična istorija nasilja, tretiranje partnera na idealizujući način, pogrešno traženje uzroka nasilja, nedostatak ličnog samopoštovanja samopouzdanja, ali i siromaštvo i nezaposlenost, nedostatak adekvatnih informacija, kao i efikasnih institucionalnih mehanizama, predstavljaju samo neke od razloga koji su osujećujući za izlazak žena iz začaranog kruga nasilja. Za one koji svakodnevno rade sa ženama u različitim institucijama, razumevanje ovih razloga je važan korak ka prevenciji nasilja, kao i sekundarne viktimizacije. Ono je ODGOVORNOST. "



Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #12 poslato: Decembar 19, 2008, 12:15:32 pre podne
Braniteljke ženskih ljudskih prava
Koaliciju braniteljki ženskih ljudskih prava čine braniteljke ljudskih prava iz 26 ženskih nevladinih organizacija na području Srbije i koordiniše je Incest Trauma Centar - Beograd.
Vrednosti Koalicije su:
1. feministička politika protiv svakog vida nasilja i diskriminacije nad ženama i decom i
2. odgovornost za proces suočavanja s prošlošću (osude ratova koje je Srbija vodila '90-ih i ratnih zločina počinjenih u ime gradjana/ki Srbije).

Iz avangardnog uticaja i dugogodišnjeg iskustva u radu naših ženskih NVO na prevenciji, edukaciji i intervenciji za žene i decu koji su preživeli nasilje, ukazujemo da se glavni problemi tiču nepoverenja u iskaz žrtve nasilja, umanjivanja traume za ženu i, time, ozbiljnosti ovog zločina.

Na osnovu svakodnevnog direktnog rada sa žrtvama rodno-zasnovanog nasilja (muškog nasilja nad ženama i decom), smatramo da se 2008. godine tabu nasilja više ne čuva u najvećoj meri od strane građanki i građana, već ga održavaju profesionalci/ke u Srbiji zaposleni/e u različitim institucijama, bez dovoljne spremnosti da pruže adekvatnu intervenciju i sa ukorenjenim okrivljavajućim stavovima prema ženi-žrtvi nasilja.

Potpisuju: Liderke 26 ženskih NVO koje čine
Koaliciju braniteljki ženskih ljudskih prava.


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #13 poslato: Decembar 21, 2008, 08:39:02 posle podne
Bojana Veselinović
Nasilje nad ženama
- media monitoring - februar 2003.
   
   
 UVOD
Nasilje u porodici je zločin zaveden u Kriminalnom kodu Republike Srbije 8. marta 2002.godine (do tada je zaštita od nasilja sprovodena donošenjem kriminalnih optužnica za neki od osnovnih kriminalnih dela). Maksimalna zakonska kazna (najmanje deset godina) se izriče u slučaju smrti člana porodice nastale usled čina nasilja u porodici.
Na osnovu podataka Saveznog biroa za statistiku, 1997. je bilo 758 registrovanih slučajeva nasilja u porodici. Ipak, ženske grupe imaju mnogo više podataka o nasilju nad ženama zbog činjenice da žene žrtve nasilja radije prijavljuju zločin ženskim organizacijama nego vladinim institucijama. Tako, po podacima Savetovališta protiv nasilja u porodici (Beograd), tokom perioda jun 1996 - jun 1998. registrovano je 4536 poziva i ličnih razgovora, od kojih su 652 slučaja (14,4%) nasilja u porodici.
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja je 1993. godine sproveo istraživanje o nasilju u porodici u Beogradu. Prilikom ovog istraživanja došlo se do rezultata da je 49% žena tvrdilo da su žrtve psihološkog nasilja, 18,7% su bile žrtve fizičkog nasilja a 18,7% su bile žene žrtve silovanja ili pokušaja silovanja.
Kada je reč o drugim činovima nasilja, oni su naznačeni u Kriminalnom kodu kao Kriminal pritiv ljudskog dostojanstva i morala (seksualno nasilje), Kriminal protiv života i tela (fizičko nasilje) ili kao Kriminal protiv časti i ugleda (psihološko nasilje).
 
   
 ISTRAŽIVANJE

Istraživanje je sprovedeno tokom februara; praćena je štampa četiri dnevnih novina (Blic, Glas, Danas i Politika) i sakupljeno je samo 57 članaka (što je mnogo manji broj u poređenju sa brojem artikala sakupljenim u mesecu januaru - 96). Zastupljenost članaka u sve četiri pomenute novine je manje više ista.

 
 Većina članaka (81%) koji su objavljeni nalaze se pod rubrikom Kriminal (46 članaka) a 19% (11 članaka) je pronađeno u rubrikama nazivanim po imenima različitih regiona i gradova Srbije (npr. Beograd, Vojvodina, itd.).

 
   
 Svega 11% članaka je najavljivano na naslovnim stranama i većina njih (5) se odnosi na nasilje u porodici osim u jednom slučaju gde se radi o trgovini ženama.
 
   
 Što se tiče vidljivosti članaka, većina njih spada u kategorije Jedan od najmanje vidljivih (34%) ili Manje vidljivi (25%). Članci koji su bili najvidljiviju su oni koji su se odnosili na sudski proces u vezi trgovine ženama u Crnoj Gori (3 članka), i drugi koji su se odnosili na slučaj ubistva žene koje je počinio njen muž pred dvogodišnjim sinom. Ovaj slučaj je takođe indukovao određeni broj članaka koji su se bavili analizama nasilja u porodici (ovi članci nisu predmet ovog istraživanja).
 
   
 Takođe, veoma mali broj članaka je imao priloženu fotografiju - samo 9. Fotografija žrtve je prikazana samo u jednom članku, dok je u drugim slučajevima na slikama prikazivano mesto zločina (3), izvršioci zločina (2) ili nešto drugo (3).
   
   
 Nije iznenađujuće da je većina članaka opisivala zločine počinjene u Beogradu i okolini (43%); odmah zatim slede izveštaji iz Vojvodine (19%) i Crne Gore (17%) što prestavlja izvanredno podudaranje sa brojem stanovnika u tim regijama. Ali, ono što je iznenađujuće je da nije bilo ni jednog jedinog izveštaja iz istočne Srbije.
   
   
 Što se tiče tipa nasilja, obrađeni podaci pokazuju da se 58% članaka odnosi na seksualno nasilje, 33% na fizičko nasilje i samo 4 članka (7%) se zasnivalo na ekonomskom nasilju. U februaru nije bilo članaka koji su se odnosili na psihološko nasilje, što pokazuje da štampa ne pridaje poseban značaj ovoj vrsti nasilja. Takođe, objavljen je jedan članak o kombinovanom nasilju (seksualnom i fizičkom).
   
   
 Većina mesta zločina je kuća žrtve (42%) što i nije neobično uzimajući u obzir da se u većini članaka radi o nasilju u porodici. Posle toga, najzastupljenija kategorije su (izuzimajući slučajeve prostitucije i trgovine - 23%): 12% na otvorenom i 11% unutar nekog objekta.
   
    U slučaju starosti žrtve, u većini slučajeva radilo se o više žrtava (27%) i to obično kada je reč o trafikingu. Ali kada se radi o jednoj žrtvi, one su najčešće ispod 18 ili između 19 i 34 godina starosti (po 23%). Ono što je neobično jeste da je bila samo jedna žrtva starosti između 35 i 54 godine i ona je bila žrtva fizičkog nasilja. To je opšta procena.
 
     
   
 Ali ako pogledamo izbliza godine starosti žrtava i uporedimo ih sa vrstom nasilja, možemo zaključiti da je najviše žrtava seksualnog nasilja ispod 18 godina (tačnije 33%) a da su žene starosti između 19 i 34 godine najčešće žrtve fizičkog nasilja (47%).
 
 
   
 Izvršioci su uglavnom pojedinci: 70%. Zločini koje je počinilo više izvršioca su slučajevi trgovine (22 slučaja), seksualnog nasilja (4 slučaja) kao i dva slučaja ekonomskog nasilja (pljačka).

Što se tiče tipa izvršioca, u 28% zločina to su bili muž ili partner (uglavnom slučajevi fizičkog nasilja) a u 26% slučajeva bilo je više izvršioca (većinom u slučaju trafikinga). Veliki je procenat (22%) slučajeva u kojima je odnos izmedu žrtve i izvršioca nepoznat i radilo se o seksualnom nasilju. Takođe, zanimljivo je da nije objavljen ni jedan jedini članak o zločinu koji je izvršio mladić, šef ili kolega.
 
 
   
 Od svih kriminalnih napada o kojima se pisalo, 81% je potpuno izvršeno a 19% su bili pokušaji napada.
 
   
 U odnosu na pravni aspekt jednog kriminalnog dela, većina članaka je izveštavala o istrazi (42%); u 21% članaka o tome se izveštavalo dok procentualno isto o tome se nije izveštavalo. U samo 9% članaka se pisalo o presudi.
 
   
   
 I na kraju, s obzirom na vrstu incidenta, najveći procenat zauzimaju napadi nožem i drugim ošrtim objektom (16%) i trgovina ženama (14%). Odmah zatim dolazi silovanje (13%) kao i batine i iznuđeni seksualni odnos (po 10%). Zanimljivo je da nije bilo izveštavanja o prostituciji i seksualnom uznemiravanju.
 
 
   
 ZAKLJUČAK

Iako je broj članaka objavljenih u februaru 2003. mnogo niži nego onih u januaru iste godine, distribucija s obzirom na tip nasilja je manje više uporediva sa distribucijom članaka objavljenih bilo kog drugog meseca. Na osnovu istraživanja došli smo do nekoliko značajnih zaključaka:
- štampa je najviše zainteresovana za nasilje nad devojkama ispod 18 godina starosti i to kada se radi o seksualnom nasilju;
- u slučaju nasilja u porodici, naglasak je na fizičkom nasilju, naročito ubistva;
- što se tiče psihološkog nasilja - štampa se ponaša kao da ono ne postoji u našem društvu.
Sve u svemu, izgleda da je još uvek dugačak i težak put pred novinarima/novinarkama i izdavačima koji treba da prođu da bi u potpunosti bili svesni činjenice da nasilje nad ženama nije individualni već socijalni probem, a takođe da prepoznaju potrebu da ovu temu shvate ozbiljno, potpunije i, iznad svega, sa više senzibiliteta.
 
   
   :cesces:
Da li se desio i najmanji pomak u nacinu informisanja javnosti na ovu temu?
   


Van mreže pitalica

  • VIP
  • Zaslužni član
  • *****
    • Poruke: 1049
    • Reputacija: +29/-3
Odgovor #14 poslato: Decembar 23, 2008, 10:47:44 posle podne
 :read:
Hej, pa upravo se to ovde dešava, koliko god da je sitno, ''ipak se okreće''. Budi dobra i ponosna! Vidiš da se trudimo. ZAJEDNO SMO SKUPA. :aham:


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #15 poslato: Decembar 24, 2008, 03:32:52 posle podne

Ako si odlučila da napustiš muza nasilnika trebalo bi da pripremiš lična dokumenta za sebe i decu
   
   lična karta
   zdravstvene knjižice
   lekove
   telefonski imenik
   školske knjige
   izvode iz matične knjige rođenih za decu
   izvod iz matične knjige venčanih
   novac
   diploma o završenoj školi i slično

               Prava
 
Prava žrtve nasilja: je da policiji prijavi izloženost nasilju.
To može uraditi sama žrtva, ili neki član porodice, prijatelj ili komšija.
Ukoliko je policija već intervenisala u vezi nasilnog događaja, ista je u obavezi da podnese prijavu.
Ukoliko žrtva sama ide u policiju ima pravo da povede jednu osobu sa kojom ce se osećati sigurno.
To joj može dati malo dodatne hrabrosti.
Vrlo često to je veoma neprijatna situacija, ali može biti i potreban preduslov za dalji život bez nasilja.


NADLEŽNE INSTITUCIJE ZA PROBLEM NASILJA U PORODICI

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD: zadužen je za sve probleme u porodici. To je organ starateljstva te određuje staratelja dece po razvodu, kao i model viđanja sa drugim roditeljem. U većini slučajeva starateljstvo se dodeljuje majci ukoliko ona ti želi. Materijalna situacija roditelja ne može biti razlog za dodelu starateljstva drugom roditelju. Centar određuje i materijalnu pomoć ekonomski ugroženom stanovništvu, organizuje pokušaj mirenja supružnika te mu se osoba koja želi razvod mora obratiti.
POLICIJA: Svaka žrtva nasilja ima pravo na policijsku zaštitu. Policija interveniše samo u situacijama akutnog nasilja ( treba zvati dok nasilje traje ili kada pretpostavljate da će uslediti). Ukoliko je nasilnik pijan, drogiran ili psihički bolesnik, možete istovremeno zvati i hitnu pomoć da ga odvedu na lečenje. Policija vodi evidenciju poziva i to može biti jedan od dokaza na sudu.
SUD: nasilje u porodici je krivično delo i imate pravo da podignete krivičnu prijavu ili zatražite meru zabrane prilaska i uznemiravanja
 
               Mogućnosti

Dogovoriti se sa rodbinom ili sa prijateljima da se sa decom stanuje kod njih ako to bude potrebno
Ispričati svom lekaru o nasilju. Lekar moze pomoći prilikom iznalaženja postojećih mogućnosti
Otići u hitnu pomoć ili urgentni centar ispričati im o nasilju i obavezno navesti ime nasilnika i povrede koje su nanete.
Napisaće potvrdu ili uverenje.
Pozvati policiju i zamoliti ih da dođu
Obratiti se Centru za socijalni rad telefonom ili lično
Osoblje škola, vrtića ili jaslica mogu da nas u ime zrtve kontaktiraju
 

-sa sajta SAVETOVALISTE PROTIV NASILJA


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #16 poslato: Januar 02, 2009, 11:53:12 pre podne
Na zalost,bauci nisu ostali u 2008.

                     Muževi i sinovi zlostavljaju žene i majke
Jedan od poslednjih slučajeva pokazuje o kakvom je nasilju reč.

Zlostavljana je nezaposlena četrdesetogodišnjakinja koja nema podršku roditelja, a čiji je suprug otac jednog od njena dva maloletna deteta. Prema njenim rečima, muž je veoma dobar dok ne popije. Više godina je podnosila nasilje, ali je pomoć Centra za socijalni rad potražila prvi put kada je pijani muž udario i dete koje je pokušalo da je obrani.
Danijela Zvekić, sociolog i rukovodilac službe za planiranje i razvoj u Centru za socijalni rad, kaže da su se nekada žene javljale za pomoć posle sedam godina nasilja i ponižavanja, a sada posle četiri.
- Žrtve i zlostavljači su u proseku stari 37 godina. Najviše porodičnog nasilja zabeleženo je ove godine u vreme godišnjih odmora, vikendom, od 18 do 24 sata. U više od 40 odsto slučajeva nasilnici su muževi, sinovi 13,7 i supruge 5,8 odsto. U odnosu na prethodne godine zabeležen je porast seksualnog nasilja, dok su psihičko i fizičko zlostaljanje podjednako zastupljeni - kaže socijalni radnik Danijela Zvekić.
Ona dodaje da je u većini slučajeva žene trpe jer su ekonomski zavisne i samo u devet odsto slučajeva imaju rešeno stambeno pitanje. Zadobijene povrede nakon fizičkog zlostavljanja su modrice, podlivi i ogrebotine po licu i vratu.
- Bez obzira na posledice i ponavljanje nasilja žrtve se uglavnom vraćaju svojim zlostavljačima. Veoma često imamo slučaj da uloga nasilnika bude prenesena sa oca na sina, kao model ponašanja -kaže Zvekićeva.
Rada Božić, socijalni radnik u Centru za pomoć i podršku porodici, kaže da je sigurna kuća prve stanare primila u oktobru.
- U kući se trenutno nalaze dve žene i troje dece i oni su veoma dugo trpeli psihičko i fizičko nasilje. Nastojimo da ih izolujemo od nasilnika i da ih lišimo svih drugih izolacija kojima su bile izložene - kaže Rada Božić.
Sigurna kuća žrtve prima na 90 dana. Po potrebi ostaju i duže. Stanarima kuće dobijaju informacije o pokretanju krivičnog postupka jer uglavnom ne znaju da je nasilje krivično delo.
U trenutku kada žrtva odluči da izađe više ne živi sa nasilnikom, zlostavljači ih progone.
 

info: Blic
 


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #17 poslato: Januar 15, 2009, 03:02:45 posle podne


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #18 poslato: Januar 15, 2009, 03:03:55 posle podne


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
    • Poruke: 120
    • Reputacija: +4/-0
Odgovor #19 poslato: Januar 20, 2009, 09:57:46 posle podne


sivacki DRUM forum

Odg: "Bauci ipak postoje"
« Odgovor #19 poslato: Januar 20, 2009, 09:57:46 posle podne »