Farbanje jaja
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih obi�čaja, koji se nije iskorenio, �čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, ina�če, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja?
Domaćica se najprije prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a broje sveže ofarbana jaja, �ciji broj raste svakoga �časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "�čuvarkuća". Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili ne�cim sli�čnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najprije se pero zagreje na plamenu svijeće, pa se onako vruće uma�če u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obi�čno piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge figurice. U novije vrijeme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lijepiti na jaja.
Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (to je ona devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po Vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga re�cima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena �cinija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmi�cenje �cije je jaje najja�ce. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Strašnik, stražar, �cuvarkuća
Vaskrs se prepoznaje i po crvenom jajetu. Jaje se smatra univerzalnim simbolom života i plodnosti. Mit o postanku sveta iz jajeta poznat je kod mnogih starih naroda. Po verovanju Indusa iz gornje polovine ljuske je nastalo nebo, a od donje - zemlja. Kod hrišćana simbol vaskršnjeg jajeta je u slijedećem: kao što pile, bez i�?ije pomoFaberžeovo jajeći spolja, kada dođe vrijeme, sopstvenim moćima razbije ljusku i izlazi na svetlost dana, tako i Hristos sopstvenim snagama razbija okove groba - smrti, vaskrsava i donosi novi život svima koji veruju u Njegovu re�c i božansku moć. Prvo ofarbano jaje, koje je obavezno crveno, �cuva se u domu, kraj ikone, do sledećeg Vaskrsa. Naziva se stražar, stražnik, �cuvar ili �cuvarkuća, jer se veruje da ukućanima �cuva zdravlje.
Na�cini farbanja jaja
1. Kad skuvate jaja, pre nego sto po�cnete da ih farbate možete ih iscrtati sa voštanim (masnim) bojama (koja deca koriste za likovno). Iscrtate ili ispišete nešto i nakon toga ih farbate.Ono sto ste iscrtali ostace neofarbano.
2. Skuvati jaja, pa ih ostaviti da se malo prohlade, toliko da ih možete držati u ruci i šarati. Izrezati trake ili neke druge oblike (ta�ckice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće...) od malo �cvršćeg selotejpa (kojim se lepe paketi), pa lepiti po jajetu. Preko svakog jajeta staviti tanku žensku �carapu i dobro zavezati koncem, pa spuštati jaja u boju za farbanje po želji. Kad vidite da je jaje obojeno, skinite �carapu i komadiće selotejpa, pa premažete mekanom krpicom koju ste namo�cili u ulje ili mast i dobićete predivna šarena jaja.
3. Sitno iseckajete koru belog luka. Ovlažite skuvano jaje i umo�cite ga u sitno isackane kore belog luka, pa ga zavežite najlon �carapom. Pripremite boju u koju želite ofarbati jaja (crvena, zelena), ofarbajte ih prema uputstvu, a na mestima gde je bila kora belog luka ostaće belo, tako da će jaja imati neobi�cne šare.
4. Jaja veoma jednostavno, a veoma efektno, možete da ofarbate prema šari koju ste sami smislili najobi�cnijim ta�ckicama. Jaja najpre oblepite finim tufnicama od voska. Potom ih ofarbajte hladno umućenom bojom, a kad se osuše, odstranite vosak. Iako najjednostavnija, ta�ckice nisu jedina šara koju možete dobiti pomoću voska, ali to već zavisi od vaše umešnosti i kreativnosti.
5. Ako želite da vam jaja odišu egzotikom Dalekog istoka, možete ih oblepiti finim kineskim papirom po kome su iscrtani piktogrami. Jaja, dakle, premažite lepkom i nanesite sloj finog papira za tanke kineske salvete. Zatim na jednobojnom papiru �cetkicom i tušem iscrtajte željene simbole i po želji jaje obložite sa malo zlatnog papira.
6. Znate li za stos sa krep-papirom ? Jaja, oprana naravno, se skuvaju. Dok se kuvaju pripremite u dubokom tanjiru ili nekoj zdelici hladnu vodu sa malo sirćeta i raznobojne krep-papire, iscepkane na komadiće. Ako zelite jednobojna jaja, neka ti komadi papira budu veli�cine, recimo lista sveske, a ako hoćete šarena jaja onda neka budu manja. Skvasite te papirice u onu vodu sa sircetom (jedan po jedan,da ne stoje u vodi,jer ce se raspasti)i u njih zamojte skuvana,j os vruća jaja. Vodite ra�cuna da cela površina jajeta bude prekrivena, papir neka bude zgužvan, može �?ak i jedna boja preko druge. Ostavite da se ohladi, ali nemojte predugo �cekati, jer ako se papir skroz osuši teže ćete ga skidati. I to je sve. Mali savet - ne koristite previše svetle boje ili ako već koristite recimo žutu od nje napravite samo detalj�cić, a neka preovladava neka ja�ca boja. Ne bi bilo lose da dok to radite stavite rukavice ili ako ih nemate,ruke cete posle najbolje oprati sircetom:))
7. U plitkoj �?cinijici razblažiti tutkalo tako da voda bude blago zamućena. Topla (mlaka) već ofarbana jaja u osnovnoj boji provaljati kroz taj rastvor. Osušena jaja, a suše se brzo jer su topla, oslikmermerna jajaati ili iscrtati motivima po želji uz pomoć �cetkice i tempera boja. Kada se boja osuši, jaja premazati namašćenom krpicom.
8. Uzeti kore crnog luka i iseći ih na komade. Uzeti jedno živo jaje, uviti malo kore crnog luka, pa jaje umotati u foliju. Tako uvijati jaje po jaje i kuvati ih u šerpi oko 8 minuta. Kada se jaja skuvaju, vaditi ih iz vode, skinuti foliju i ostaviti ih da se ohlade. Kada se ohlade, namazati ih uljem. Ova jaja su puna šara i izgledaju kao mermerna, prava fantazija.
Ukoliko se odluc�ite za prirodna sredstva za farbanje pokušajte sa cveklom za ljubic�asta, a za zelenu - spanać. Ako se pak odlu�cite za farbanje kupovnim bojama, koristite dva ili tri puta veću koli�cinu od one koja je napisana u uputstvu na kesici
